stihovi.....

evo koji stih da podjelimo
licno napisano ili od drugih

Bjela posteljina,
jedna bludna noc,
noc kao dan vedra,
kap kise nad krovom.

Miris kapi kise,
noc bez sna,
jedna naivna djevojcica
i momak oka zelena.

jedno iznenadjenje
jedna suvisna noc
i jedan dan sjene
sjecanje na tebe.

Sta je bilo ono sinoc?
Pitam drustvo svoje,
niko ne zna da mi kaze
jer su svi pili do zore.

Koga su grlile ruke moje?
Sta je bilo noci one?
Ko je kome sjedao u krilo
koga sam zvala moje milo?

Zaboravu me noc vodi,
sve je mutno pred ocima
sta se to dogodilo?
Sta sam to ucinila?

Svi u mene gledaju,
znaju da sam pogrijesila
svi se neceg sjecaju
samo sam ja zaboravila.

Sada mi se ismijavaju,
u mene ko u budalu gledaju
a ja mutna kao voda
ko zaboravna mala hodam...

Ćutanje je sve gušće.
Smeta mi..
...Omeđava me.
Ne znam tada ni da li te volim ili ne.
Muti mi se i probijam se kroz njega samo snagom volje i guranjem sebe napred.
Ćutanje među nama je vreme,vreme koje protiče nepovratno.
Ćutanje me uznemirava i zabrinjava.
Grudi mi se otvaraju prema tebi i to boli.
Kao u malim plamičcima čežnja gori kroz moju kožu i traži te.
Izvan sebe sam iako me čežnja neprestano približava centru života, orkana, sebe same..to je nešto što je teško iskazati rečima..neko grebuckanje u telu,plamen u grudima,drhtanje..osećanje zbog kojeg odjednom postanem svesna nervnih završetaka..
Izgleda kao da telo kipi..kipi od snage,života i hrabrosti.
Čežnja znači da želiš ponovo da ostvariš svoj sopstveni život..baš tako i tako i tako..
Čežnja je čudesna....
Često se osećam zarobljena,ne mogu da izađem,da pobegnem iz nje.
Parališe me..boli me..boli što ne radim ono što bih trebala da radim..što ne ispunjavam ono o čemu sanjam..
Moja energija,moja snaga,moje misli su negde izvan mene same.
Moja pažnja se okreće od mene okrenuta ka tebi.
Misliti na tebe je zadovoljstvo i prokletstvo i razmišljam da li traćim vreme čeznući..ili da li mi najviše nedostaje ono što sada nemam...a onda odmah pomislim..
Tračenje vremena bi bilo kad bih te izbegavala i sve ono što izazivaš u meni..
I mislim na reči čežnja i nedostajanje..
Zar ti se ne čini da čoveku nedostaje neko ili nešto što poznaje a što odjednom nije više tu?
Nedostajanje opseda dok je čežnja otvorena i manje jasno omeđana.
Čežnja se neprestano kreće,kao duga.
Ja čeznem za tobom.
I kada pada kiša ili sija Sunce igla na barometru na mojoj terasi stoji na variable..to pokazuje moje stanje..
Ja sam nestalna i nepostojana u ovom vakuumu i kada je oluja i tokom mirnog vremena.
Postajem nepredvidiva.
Samu sebe iznenađujem..
Ni sama ne znam šta ću u kom trenutku uraditi..
Preskočiti sve barijere i svoju čežnju utopiti u Tebi..
Ustvari..
Mrzim te sada..ili te volim...

Krs lede krs prelede, krsile te santa lede!